Отац Арсеније

Јеромонах Арсеније Јовановић

Игуман манастира у Рибници

Сваком народу је потребно јако и здраво монаштво, да би тај народ напредовао Божијом благодаћу и да би имао ко да се моли за њега. Ми смо ту да на тај начин помогнемо нашем народу, а желимо и молимо се да сви народи на овом свету спознају вредност и лепоту изворног хришћанског монашког живота.

Предавања Изреке и цитати

Младост и образовање

Монах Арсеније, цивилно име Александар Јовановић, рођен је у Београду 1960. године од родитеља просветних радника, медицинске струке. У родном граду завршава основну школу, Трећу београдску гимназију. Од самог детињства непрестано се бави цртањем, керамиком и скулптуром. Током студија уписује и похађа школу у Шуматовачкој улици, на одсеку за вајарство, код професора Ваве Станковић-а, тадашњег председника УЛУС-а.

Похађао је и нижу музичку школу, одсек за клавир, али је убрзо напушта. Остаје заувек заљубљеник у клавијатуру. Од своје двадесет четврте године почиње самоуко да се бави и ручном израдом модне обуће, углавном чизама од змијске коже, коју купују и носе на београдској рок сцени. Кратко учествује, као пратећи вокал, у групи „Виа Талас", са басистом Бојаном Печаром, касније чланом ЕКВ-а, и Мишком Плавим, некадашњим чланом многих београдских рок састава, данас познатим солистом на хармоници.

У својој двадесет седмој години у Београду завршава Стоматолошки факултет. Одбија понуду професора Станковића да упише вајарство и, са групом пријатеља музичара и уметника, пред рат у Југославији, одлази у Америку. Настањује се у Њу Јорку, где доноси одлуку да неће бити стоматолог и посвећује се уметности. Бавио се дизајном текстила, декоративним сликарством, темпером и примењеном скулптуром.

Међутим, не успева да се изразитије пласира на Њујоршкој сцени, јер је морао да ради приземније послове да би се опстао у великом граду. Будући да је одувек трагао за дубљим смислом живота и истине, од ране младости се бави медитацијом и зенбудизмом, док коначно, на Менхетну, не открива Православље и враћа се у окриље вере својих предака. По повратку у Православље, упознаје академског сликара и иконописца из Бразила Данијела Брена, који је иконопис учио у познатој школи за руски византијски иконопис у Паризу, код чувеног иконографа и теоретичара Леонида Успенског. Господин Брено постаје Александру учитељ иконографије.

Више

Младост и образовање

Монашки живот

Захваљујући коренитом преокрету у духовном и уметничком изразу, Александар постаје православни иконописац. Године 1991. Александар коначно одлучује да напусти свет и посвети се монашком животу, као искушеник у руско-америчком манастиру Светог Тихона Задонског у Пенсилванији. Тамо се још више посвећује молитви и иконопису.

После годину и по дана решава да се врати на стари континент и приступа манастиру Високи Дечани на Косову и Метохији. Ту године 1994. прима монашки постриг и постаје монах Арсеније. После пар година оснива Дечански иконографски атеље и школу.

У манастиру Високи дечани наставља лично духовно усавршавање. Иконопису и позлати подучава дечанску братију, као друге монахе и цивиле. Такође, изучава српско црквено појање, као и византијски мелос, и постаје водећи појац. После дванаест година добија благослов да се повуче у испосницу и проводи пет година у самоћи, у планини изнад манастира Црна Река, у ибарском Колашину.

Све то време слика иконе и од тога се издржава. Пише књигу Бог и рокенрол, која постиже запажен успех. Због нарушеног здравља напушта пустињу и одлази у Црну Гору, где 2011. године постаје сабрат у манастиру Острог. Тамо поново оснива свој атеље и сада, после две деценије, враћа се ауторском сликарству и скулптури. Свој нови опус монах Арсеније назива Нова Византија, а сам стилски израз „иконографски надреални симболизам".

У Црној Гори ради на црквеном радију „Светигора", где води три ауторске емисије, а у Острогу оснива Острошки ТВ студио и емисију „Острошки Светионик". По благослову Митрополита Амфилохија, почиње да се бави духовним руковођењем верног народа и православном психо-терапијом. Напоредо држи духовна предавања у отаџбини и расејању.

Више

Монашки живот