Монах Арсеније, цивилно име Александар Јовановић, рођен је у Београду 1960. године од родитеља просветних радника, медицинске струке. У родном граду завршава основну школу, Трећу београдску гимназију. Од самог детињства непрестано се бави цртањем, керамиком и скулптуром. Током студија уписује и похађа школу у Шуматовачкој улици, на одсеку за вајарство, код професора Ваве Станковић-а, тадашњег председника УЛУС-а.
Похађао је и нижу музичку школу, одсек за клавир, али је убрзо напушта. Остаје заувек заљубљеник у клавијатуру. Од своје двадесет четврте године почиње самоуко да се бави и ручном израдом модне обуће, углавном чизама од змијске коже, коју купују и носе на београдској рок сцени. Кратко учествује, као пратећи вокал, у групи „Виа Талас", са басистом Бојаном Печаром, касније чланом ЕКВ-а, и Мишком Плавим, некадашњим чланом многих београдских рок састава, данас познатим солистом на хармоници.
У својој двадесет седмој години у Београду завршава Стоматолошки факултет. Одбија понуду професора Станковића да упише вајарство и, са групом пријатеља музичара и уметника, пред рат у Југославији, одлази у Америку. Настањује се у Њу Јорку, где доноси одлуку да неће бити стоматолог и посвећује се уметности. Бавио се дизајном текстила, декоративним сликарством, темпером и примењеном скулптуром.
Међутим, не успева да се изразитије пласира на Њујоршкој сцени, јер је морао да ради приземније послове да би се опстао у великом граду. Будући да је одувек трагао за дубљим смислом живота и истине, од ране младости се бави медитацијом и зенбудизмом, док коначно, на Менхетну, не открива Православље и враћа се у окриље вере својих предака. По повратку у Православље, упознаје академског сликара и иконописца из Бразила Данијела Брена, који је иконопис учио у познатој школи за руски византијски иконопис у Паризу, код чувеног иконографа и теоретичара Леонида Успенског. Господин Брено постаје Александру учитељ иконографије.